• Digital Humanities and Cultural Heritage
• Publications close
• Research software close
• Other research products close
• RS close
• Serbian close
• DAIS - Digitalni arhiv izdanja SANU close

Contemporary humanities and social sciences are greatly characterized by fragmented views about cultural reality. In this text we have pointed out importance of ethnography and the need for creating disciplinary strategy by which this situation would be exceeded. We also gave preliminary review of newer ethnological and anthropological researches of Prijepolje and its surrounding. Results of these investigations suggest speeding of transformation of traditional cultural heritage concerning social institutions, norms and customs, as well as partial weakening of ethno confessional dimension of religion and religiosity. Besides, we notices higher degree of conservatism inside some religious concepts (particularly Islam) and longer preservations of traditional cultural patterns among Muslims. On the other side, higher degree of secularization of cultural patterns that are related to Orthodox Christianity, already observed from the side of eminent sociologists of religion, was confirmed during these investigations У тексту је указано на значај етнографских истраживања, те на потребу за дисциплинарном стратегијом којом би били превазиђени фрагментисани увиди у културну стварност, који карактеришу савремене хуманистичке и друштвене науке. Такође, дат је прелиминарни преглед новијих етнолошко-антрополошких истраживања Пријепоља и његове околине која се налсањају на претходне пројекте спроведене у овој, као и у широј области Полимља. Резултати последњих истраживања сугеришу убрзавање процеса трансформације традиционланог културног наслеђа по питању друштвених институција, норми и обичаја, као и делимично слабљење етноконфесионалне димензије религије и религиозности. Осим тога, примећена је већа конзервативност одређених религијских концепата (посебно ислама), те дуготрајније очување традиционалних културних образаца код муслиманског становништва. С друге стране, већа секуларизованост православних културних матрица, забележена од стране социолога религије, потврђена је и током ових теренских истраживања. Едиција Јухорски запис

Dialects, namely vernacular speeches as a segment of intangible cultural assets represent a significant part of the identity of a group or individual, who recognize them as the very essence of their identity and as an indispensable part of its cultural heritage. Due to all kinds of lifestyle changes, especially in rural areas, dialects are in danger of a accelerated transformation and devastation, where they are still preserved, and therefore should be placed high on the list of priorities in the implementation of protection measures elements of intangible national cultural heritage (speech recording and adequate storage first, and then research of the collected material and its presentation). The dialect lexicon is an extremely important representative of the traditional material, spiritual and social culture of the Serbian people. It is important to point out the validity of ethnographic data that can be indirectly read from linguistic lexical maps. Dialect lexicon is the fundus of Serbian vernacular speeches and because of that, its notation and research should be included in the UNESCO concept of preservation, protection and sustainability of intangible cultural heritage. У тексту се најпре предочава да је дијалекатска лексика изузетно значајан репрезент традиционалне материјалне, духовне и социјалне културе српског народа, а будући да она чини значајан сегмент фундуса српских народних говора, подразумева се да њено бележење и истраживање мора бити укључено у Унесков концепт очувања, заштите и одрживости нематеријалног културног наслеђа. Затим се кроз три кључне целине покушава притврдити значај српских народних говора као својеврсних докумената о традицији нашег народног живота и као неизоставног дела српског културног наслеђа. Први сегмент чини сведени избор теренских записа, у другом сегменту представља се неколико одабраних интердисциплинарних пројеката и публикација, а на трећем месту указује се на валидност етнографских података који се посредно ишчитавају из лингвистичких лексичких карата.

The paper presents the preliminary results of the research, which should point out the connections of memory, heritage and identity, which are constructed and/or transmitted within families, on the example of the Arоmаnian community in Serbia. The material was collected through interviews based on a questionnaire and divided thematically into smaller sub-chapters (eg migration routes of Aromanian families, integration of immigrants in Serbian society, language, construction of family identity, etc.). The material presented from 14 interviews, which were chosen according to their representativeness, indicates that further work on this topic can be developed in three directions that are intertwined with each other: 1. research into the way family history and family identity are constructed through narratives, as well as micro and macro history relationships; 2. research into how certain elements of cultural heritage, including family stories and histories themselves, are passed down from generation to generation; 3. research on how family memory influences the formation of personal and collective identities of the interlocutors. The results of the research should contribute to a better knowledge of the cultural identity and heritage of Aromanians in Serbia. У раду се износе прелиминарни резултати истраживања, које треба да укаже на везе сећања, памћења, наслеђа и идентитета, који се конструишу и /или преносе у оквиру породица, на примеру арманске/цинцарске заједнице у Србији. Грађа је сакупљана путем интервјуа на основу оквирног упитника и подељена тематски у мања подпоглавља (нпр. путеви миграција, интеграција досељеника, језик, конструсање породичног идентитета, итд). Презентирана грађа из четрнаест интервјуа, који су изабрани према репрезентативности, указује да се даљи рад на овој теми може развијати у три правца који су међусобно испреплетени: 1. истраживање начина на који се кроз наративе конструишу породична историја и породични идентитет, као и односи микро и макро историје; 2. истраживање начина на који се поједини елементи културног наслеђа, укључујући и саме породичне приче и историје, преносе с генерације на генерацију; 3. истраживање начина на који породично памћење утиче на формирање личног и колективних идентитета саговорника. Резултати истраживања требало би да допринесу бољем познавању културног идентитета и наслеђа Армана/ Цинцара у Србији. Посебна издања / Српска академија наука и уметности ; књ. 708. Одељење друштвених наука ; књ. 112 - Одбор за проучавање националних мањина и људских права (уредници Тибир Варади и Младена Прелић) / Special editions / Serbian Academy of Sciences and Arts ; book 708. Deparтment of Social Sciences ; book 112 - Committee for National Мinorities and Human Rights Studies (editors Tibor Varadi and Mladena Prelić).

The paper analyzes several poems by Jovan Dučić, mainly from the cycle “Shadows across the Water” (“Longing”, “Midnight”, “Roman Sonnet”) and “Adriatic Sonnets” (“By the Sea”, “Love”), as well as the poem “Man” from “Blue Legends”, which can be defined as ekphrases, i.e. verbal representations of graphic depictions. It is concluded that the poet in these poems acts in accordance with the procedures that are characteristic of this poetry genre, on the one hand verbally supplementing the visual representations, while some other poems tend to take over the features to do with sculptures. У тексту се ставља акценат на неколико песама Јована Дучића које припадају врсти/жанру екфразе и у којима овај песник пева о делима ликовне уметности. У овим песмама Дучић поступа у складу са поступцима који су карактеристични за ову песничку врсту, са једне стране вербално допуњавајући визуелне представе, док неке друге песме тежe преузимању особина које карактеришу скулптуре. Научни скупови САНУ ; књ. 210. Председништво ; књ. 20

Caluș dance is an element of the ICH Representative List of UNESCO inscribed by Romania in 2008. The same dance has also been performed in the territory of Bulgaria and Serbia by minority communities (Vlachs in Bulgaria, Romanians in Serbian Banat). Historically and semantically different traditions of practicing the Caluș ritual in various national and social contexts also conditioned the diversity of its structuralactional shaping. This paper deals with one geographical and cultural variants of the Caluș dance through the diachronic prism of its performance in the village of Grebenac (Southern Banat, Serbia). The context of the historical-cultural-social dimension of the Grebenac Caluș dance is analyzed since the beginning of its practice at the end of 19th century until nowadays. The available historical data shed light to the cultural-socialpolitical circumstances of the Caluș performance, and current fi eldwork data showed its maintenance in spite of the harsh COVID-19 restrictions.

Историографски чланци и расправе. Књ. 1 и 2 / Василије Ђ. Крестић ; уредник Михаило Војводић. – Београд : САНУ ; Нови Сад : Матица српска, 2020. Говорили: академик Василије Ђ. Крестић, академик Славенко Терзић, др Софија Божић. У Београду, уторак 23. новембар 2021. у 13 часова.

Iako u Zborniku dominiraju radovi koji se bave naučnicama u prošlosti, kao i njihovim radom, saznanjima, nedovoljnom afirmisanosšću njihovog rada, poteškoćama sa kojima su se suočavale, zbornik zaokružuju radovi koji se bave savremenom situacijom, tj. položajem žena u akademskoj zajednici danas i svim teškoćama koje i same akterke katkada teško detektuju i prepoznaju. Patrijarhalni mehanizmi prožimaju društvo u kome živimo na različitim nivoima, a sami principi koji vladaju u akademskom svetu – u kojima sve više važe pravila liberalnog kapitalizma i ideje o „upotrebljivosti“ nauke i merljivosti rezultata – cementiraju i prikrivaju davno odomaćen diskriminatorski odnos prema ženama i prema naučničkom glasu i diskursu koji odudara od dominantne paradigme. Stoga su neophodni neprekidni napori da se ženski glas u nauci čuje, a položaj naučnica stalno unapređuje i popravlja. Зборник радова Етнографског института САНУ 34 / Collection of Papers of Institute of Ethnography SASA 34

Зборник радова Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, дванаести по реду у серији под овим насловом, са научног скупа одржаног у оквиру 29. културно-научне манифестације Дани српскога духовног преображења 20. августа 2021. године у Деспотовцу, доноси нам десет нових радова из назначеног тематског оквира. У средишту пажње аутора нашли су се средњовековна историја, књижевна историја и историја књижевности, историја уметности, историја језика, као и историјске, средњовековне рефлексије у савременом стваралаштву и језику. Приказ зборника: Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII, ур. Гордана Јовановић, Дани српскога духовног преображења XXIX, Народна библиотека „Ресавска школа”, Деспотовац – Институт за српски језик САНУ, Београд, 2022, 155 стр.

The aim of this paper is to describe the ongoing development of an electronic corpus of the Timok vernacular, a rare example of an oral dialect corpus of the Serbian language. The corpus comprises data relevant for both linguistics and studies of (traditional) culture, and as such it can help bridge the gap currently present between corpus linguistics and digital humanities. The material contained in the corpus is a result of fieldwork research conducted between 2015 and 2017, mainly within the project Protecting the intangible culture of the Timok vernacular. The paper outlines the phases of fieldwork research, in particular the selection of villages and participants, as well as the open-ended interview methodology applied in data collection. The steps in corpus development are presented next: transcription, annotation (part-of-speech tagging, lemmatization, normalization), and the resulting search options. In addition, an overview of previous and ongoing studies based on the collected material are provided, capturing the domains of dialectology, Balkan linguistics, socio-, areal and anthropological linguistics, as well as studies of folklore and traditional culture, with suggestions for future research in these domains. У раду се представља текући пројекат израде електронског корпуса тимочких говора, као примера дијалекатског корпуса важног за област дигиталне хуманистике. Описују се теренска истраживања у оквиру пројекта Чувари нематеријалне баштине тимочких говора (2015–2017) током којих је прикупљена обимна мултимедијална грађа. Приказују се процедуре у изради корпуса: транскрипција и анотација језичке грађе и могућности претраге. Наводе се досадашња истраживања и могуће примене у лингвистичким дисциплинама и областима традицијске културе и фолклорне традиције